Sead Hajrovic svijetski fudbalski prvak

Da je prošla Portugal, BiH bi stigla do polufinala u Africi
Na pa­nou pos­tav­lje­nom na sa­mom ula­zu u gra­dić Birr, u švi­car­skom kan­to­nu Aar­gau, po­sje­ti­oce do­če­ku­ju ri­je­či za­hva­le svjet­skom fu­dbal­skom prva­ku Se­adu Haj­ro­vi­ću. Ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra da­lje, u kvar­tu Wyde i pro­če­lju zgra­de gdje ži­vi fa­mi­li­ja mla­dog fu­dba­le­ra (či­ja je dru­ga adre­sa u Bu­tmi­ru kod Sa­ra­je­va, u BiH) sko­ro is­to­vje­tan pri­zor.
Na­kon sve­ča­nog pri­je­ma na ci­ri­škom aero­dro­mu po po­vrat­ku iz Ni­ge­ri­je, 16-go­diš­njem od­bram­be­nom igra­ču Ar­se­na­la i U-17 se­le­kci­je Švi­car­ske os­ta­la su sa­mo dva da­na za odmor. Maj­ka Zil­ka, otac Sa­fet i 18-go­diš­nji brat Izet (član U-21 eki­pe ci­ri­škog Gras­ho­per­sa) po­ku­ša­li su po­di­je­li­ti sa Se­adom nje­go­vo krat­ko slo­bo­dno vri­je­me. Sve je me­đu­tim os­ta­lo na po­ku­ša­ju, jer je fa­mi­li­ja Haj­ro­vić ci­je­lo vri­je­me bi­la na svo­je­vrsnom uda­ru ro­dbi­ne, ko­mši­ja, po­zna­ni­ka i me­di­ja.
U raz­go­vo­ru za "San Sport", re­ali­zi­ra­nom dan pri­je odlas­ka u Lon­don, svjet­ski fu­dbal­ski prvak ot­krio je, izme­đu os­ta­log, i de­ta­lje iz svo­je ka­ri­je­re.
- Ni­ko ni­je mo­gao pre­tpos­ta­vi­ti da će­mo do ovog do­ći. Ja i mo­je ko­le­ge još uvi­jek ne mo­že­mo da do­đe­mo se­bi i shva­ti­mo šta smo osvo­ji­li - ne če­ka­ju­ći da mu se pos­ta­vi pi­ta­nje kre­nuo je sa svo­jom pri­čom mla­di fu­dba­ler.
Sim­pa­ti­je izme­đu vas i Ni­ge­ri­ja­ca su bi­le obos­tra­ne?
- Zbog si­gur­no­snih mje­ra ni­smo bi­li u pri­li­ci bo­lje upo­zna­ti ze­mlju -do­ma­ći­na. Ono što smo pri­li­kom odla­za­ka na tre­ning vi­dje­li za­pre­pas­ti­lo nas je i stvo­ri­lo sim­pa­ti­je pre­ma Ni­ge­rij­ci­ma. I oni su se pre­ma na­ma po­ka­za­li kao pra­vi do­ma­ći­ni. Ta ze­mlja je dos­ta si­ro­ma­šna, vi­dje­li smo da sta­no­vniš­tvo ne­ma nov­ca i da Ni­ge­rij­ci spa­va­ju do­slov­ce na uli­ci. Ne­ma ni­ka­kvog smi­sla po­re­di­ti Švi­car­sku i Ni­ge­ri­ju.
Ko­je će ti uta­kmi­ce na SP-u u Ni­ge­ri­ji os­ta­ti u sje­ća­nju?
- Svjet­sko prven­stvo bi­lo je sa­ti­sfa­kci­ja za pro­pu­šte­no Evrop­sko prven­stvo (spri­je­či­le su ga škol­ske oba­ve­ze). Za naj­te­že sma­tram fi­nal­nu uta­kmi­cu pro­tiv Ni­ge­ri­je, kao i one pro­tiv Nje­ma­čke i Bra­zi­la. Naj­ne­sre­tni­ja mi je ona pro­tiv Nje­ma­čke, jer sam bez pra­vog ra­zlo­ga do­bio crve­ni kar­ton. Naj­lje­pša mi je ona po­lu­fi­nal­na pro­tiv Ko­lum­bi­je.
U svom se prvom klu­bu, na po­čet­ku ka­ri­je­re, ni­si du­go za­držao. Zbog če­ga?
- Fu­dbal sam po­čeo igra­ti u FC Vin­diš pri­je de­vet go­di­na. Tre­ni­ra­li su me ta­da Fa­bio Pon­te, te ses­tre Do­ris i So­nja Ste­iner. Taj klub sam na­pus­tio vrlo brzo, gla­vni ra­zlog je bio sta­ri­ji brat Izet. Prvo je on pre­šao u Gras­ho­pers, pri­dru­žio sam mu se u lje­to te 2000. go­di­ne. Bri­gu o me­ni u Gras­ho­per­su vo­di­li su tre­ne­ri Bo­bi Reg, Ri­ta Zbin­den, De­nis, Ralf Grob, Di­di Ši­lin­ger, Lu­ca Fi­ori­na i Pa­trick Ber­ti­no. Sa 15 go­di­na nas­tu­pao sam za U-18 se­le­kci­ju Grsho­per­sa, ko­jeg vo­de tre­ner Pa­trik Ber­ti­no i nje­gov asis­tent Dra­žen­ko La­kić.
Ka­ko se de­si­lo da te an­ga­ži­ra Ar­se­nal?
- Za vri­je­me tur­ni­ra Gras­ho­per­sa po evrop­skim ze­mlja­ma, pod vođ­stvom tre­ne­ra Lu­ke Fi­ori­ne, za­pa­zi­li su me ska­uti Ar­se­na­la. Dvi­je i po go­di­ne su me pra­ti­li, a da to uop­šte ni­sam znao. Prvi kon­takt sa mnom Ar­se­nal je uspos­ta­vio pri­je go­di­nu i po, na­kon uta­kmi­ce U-15 se­le­kci­je Švi­car­ske sa Ho­lan­di­jom. Bi­li smo upla­še­ni tom po­nu­dom, ali smo kao fa­mi­li­ja odlu­či­li da pro­mi­je­nim klub. Ve­li­ku po­moć pru­žio nam je biv­ši igrač sa­ra­jev­skog Že­lje­zni­ča­ra Zo­ran Sa­mar­dži­ja, ko­ji je me­na­džer u Bel­gi­ji.
Mo­žeš li upo­re­di­ti Ar­se­na­lo­vu i fu­dbal­sku aka­de­mi­ju ci­ri­škog Gras­ho­per­sa?
- U Ar­se­na­lu je to vi­še fu­dbal ne­go ško­la. Tre­ni­ra se dos­ta in­ten­zi­vni­je, da­le­ko vi­še ne­go je to u Švi­car­skoj. Igram za U-18 eki­pu Ar­se­na­la i prvi smo na ta­be­li tzv. li­ge za mla­de. Iako je re­žim u Ar­se­na­lo­voj fu­dbal­skoj aka­de­mi­ji ve­oma strog, Lon­don je za me­ne pos­tao naj­lje­pši grad za ži­vot.
Švi­car­ska ja­vnost i me­di­ji že­li Haj­ro­vi­ća vi­dje­ti u crve­nom dre­su. Ko je kod Se­ada Haj­ro­vi­ća u pre­dnos­ti - BiH ili Švi­car­ska?
- Da bu­dem is­kren, te­ško je do­ni­je­ti de­fi­ni­ti­vnu odlu­ku. Po­ri­je­klom sam iz BiH, Švi­car­ska je opet za me­ne do sa­da sve ura­di­la. Iz bh. Fu­dbal­skog sa­ve­za me ni­ko ni­je kon­ta­kti­rao. Tu je ta­ko­đer i (lo­še) is­kus­tvo s ko­jim se su­sreo brat Izet. Odi­grao je uta­kmi­cu za U-19 se­le­kci­ju kod se­le­kto­ra Bu­ba­la, obe­ća­li su ga opet po­zva­ti, ali po­sli­je od to­ga ni­šta ni­je bi­lo. Ni­je do me­ne, že­lja pos­to­ji i pre­pu­štam vre­me­nu da svo­je odra­di. Se­le­ktor Švi­car­ske Otmar Hi­cfeld po­slao mi je po­ru­ku čes­ti­ta­ju­ći mi ti­tu­lu, na­jav­lju­ju­ći us­ko­ro i raz­go­vor.
Ko­ga po­se­bno ci­je­niš u svi­je­tu fu­dba­la?
- Idol mi je Džon Te­ri iz Čel­zi­ja i nje­ga ci­je­nim naj­vi­še. Od bh. fu­dba­le­ra po­jam za me­ne su El­din Dže­ko, Zvjez­dan Mi­si­mo­vić i Ve­dad Ibi­še­vić.
BiH fu­dbal­ska se­le­kci­ja ni­je us­pje­la da se pla­si­ra na SP u Ju­žnu Afri­ku?
- Gle­dao sam ku­ći, ov­dje u Bi­ru, tu uta­kmi­cu pro­tiv Por­tu­ga­la u Ze­ni­ci. BiH ni­je ima­la sre­će još to­kom prve uta­kmi­ce u Li­sa­bo­nu. Da smo us­pje­li pro­ći ba­raž, vje­ru­jem da bi do­gu­ra­li čak do po­lu­fi­na­la. Na­ši su fu­dba­le­ri po­ka­za­li da zna­ju do­bro igra­ti fu­dbal - ka­zao je za "San Sport" de­fan­zi­vac Ar­se­na­la i svjet­ski ka­det­ski prvak Se­ad Haj­ro­vić.
Ro­đen je 04. Ju­na 1993. go­di­ne u švi­car­skom gra­di­ću Brigg. Vi­sok je 1,81 me­tar, nas­tu­pa za U-17 se­le­kci­ju Švi­car­ske i U-18 eki­pu lon­don­skog Ar­se­na­la u od­bra­ni, na po­zi­ci­ji cen­tar­hal­fa.
Ne­zva­ni­čno, Ar­se­nal je za nje­ga u ju­lu ove go­di­ne pla­tio ci­ri­škom Gras­ho­per­su od­šte­tu u vi­si­ni od sko­ro po­la mi­li­ona švi­car­skih fra­na­ka. U dre­su Švi­car­ske na SP-u za U-17 ka­te­go­ri­je u Ni­ge­ri­ji za­bi­lje­žio je šest nas­tu­pa. Po­sje­du­je dvos­tru­ko, bh. i švi­car­sko držav­ljan­stvo.